„Ne sećam se da je neki praznik u našoj kući protekao bez svađe, nervoze i plakanja. Nije bilo poklona. Nije bilo smeha. Tata je za praznike uvek više pio. Mama je potpunu pažnju poklanjala spremanju, dok je sve ostalo maksimalno ignorisala. On je bio razdražljiv zbog pića, ona zbog njega i neuspele torte. Na nas dve niko nije obraćao pažnju. Osećala sam se prazno, usamljeno, nepotrebno, nevažno. To vreme bih obično provodila čitajući i gledajući romantične filmove. Nudili su mi beg u svet gde su ljubav, bliskost i sreća u prvom planu. Ipak, istovremeno su me podsećali na ono što mi u stvarnom životu najviše nedostaje. U tom periodu godine sam obavezno izbegavala društene mreže. Svi su negde otputovali. Srećni su, euforični. Nove destinacije, nova poznanstva, nove odluke. Sve šljašti, blješti. Svuda nasmejana lica. Imala sam utisak da se smeju meni.“
(crtice sa psihoterapije) 

Nigde ne piše da za vreme praznika moramo da budemo srećni, ali opet pritisak društva može biti prevelik. Kada naša stvarnost ne odgovara idealizovanoj predstavi praznika sa društvenih mreža, javlja se osećaj neuspeha. Dok gledamo slike savršeno srećnih porodica, prelepih poklona i magične praznične atmosfere, lako je zapitati se: „Šta nije u redu sa mnom? Zašto ne osećam svu tu prazničnu radost? Odakle sva ova tuga, ljutnja i iscrpljenost?“.

  Praznici nisu isto iskustvo za sve jer su naša osećanja, očekivanja i sećanja na to vreme oblikovani različitim ličnim pričama, okolnostima i vrednostima. Dok nekima praznici donose radost, zajedništvo i ispunjenje, drugima mogu probuditi osećaj usamljenosti, tuge ili pritiska da ispune određene društvene norme. Umesto topline porodičnog okupljanja, neki će ponovo proživljavati nerazrešene konflikte, napetost ili osećaj izolovanosti unutar svojih porodica. Za one bez porodice ili bliskih prijatelja, praznični period može samo pojačati osećaj usamljenosti. Sećanja na prošle praznike, posebno ako smo izgubili voljene, često izazivaju tugu i osećaj praznine. Kupovina poklona, putovanja i organizacija slavlja stvaraju značajan finansijski stres. Mnogi ljudi osećaju pritisak da pruže „savršen“ poklon, što može uzrokovati anksioznost. Poređenje sa onima koji naizgled imaju više, bolje, savršenije lako stvara osećaj manje vrednosti. Organizacija proslava, kupovina i mnogobrojni društveni događaji često vode ka fizičkoj i emocionalnoj iscrpljenosti. U nastojanju da sve bude savršeno, ljudi često zaborave na svoje potrebe i ne ostavljaju dovoljno vremena za odmor i brigu o sebi.