AI Website CreatorPriča mi s vrata sve što se desilo u proteklih nedelju dana. Reči kuljaju iz nje. Dečko je ostavio. Nije mogla ni da pretpostavi tako nešto. Bez ikakvog upozorenja, ili potrebe da objasni zašto raskida. Roditelji su je ponovo izostavili iz planova za porodično okupljanje, s obrazloženjem da ona i tako nikad nema vremena. Uhvatila se za planirani odmor kao za slamku, ali i ti planovi su se izjalovili. Drugarica je odjednom promenila i vreme i mesto odlaska. U nove planove nikako ne može da se uklopi sa svojim „ne udaljavaj se previše“ poslom. Nadala se da će pre razgovora sa mnom uspeti bar da popije kafu sa koleginicom, ali je ona otkazala viđanje već peti put za redom. Oseća se kao da je sama na celom svetu, kao da baš nikoga nema. Kaže da negde unutra oseća pravu bol, kao da je dobila udarac u stomak.
Slušam je i razumem. I sama sam se našla toliko puta u sličnim ili istim situacijama. Odbačenost boli, posebno ako je doživiš od tebi važnih ljudi. Osnovna ljudska potreba je potreba za pripadanjem. Svi želimo da budemo voljeni, priznati i prihvaćeni. Odbijanje može da poljulja tvoje samopouzdanje. Osećaš se usamljeno, tužno i bezvredno. Počneš da razmišljaš: „zar nisam dovoljno dobra?“, „zašto me ne želi?“, „problem je sigurno u meni“. Biti odbačen je sastavni deo života. Ne možeš je izbeći, ali možeš naučiti da se lakše nosiš sa tim.
Ljudi su društvena bića. U prošlosti je goli opstanak zavisio od pripadnosti grupi. Ako ste izopšteni iz grupe, nemate više pristup hrani i ne uživate zaštitu zajednice. Neuronaučnici su otkrili da odbacivanje aktivira centar za bol, kao i fizička povreda.
Taj bol nas upozorava da treba da se vratimo grupi da bismo opstali. Dakle,bol odbacivanja je mehanizam koji je osmislila priroda da bi nas upozorila i zaštitila. Ovaj bol varira od osobe do osobe. Nemamo svi isti stepen tolerancije na odbijanje, niti sva odbijanja jednako bole. Nije isto da li nas je odbacio dugogodišnji partner ili trenutna simpatija.
Kada si odbačena, najčešće osećaš usamljenost, povređenost, stid, krivicu. Gubiš osećaj kontrole. Bespomoćna si. Osećaš se ugroženo i defektno. Narušeno ti je samopouzdanje. Misliš da si sama na svetu, da te nije moguće voleti i prihvatiti baš takvu kakva jesi. Nekada je i sama pomisao na događaj kada si bila odbačena, dovoljna da postaneš previše samokritična i da zaključiš da ne vrediš. Sklona si generalizovanju, pa odatle nastaju „Niko me nikad neće voleti.“, „Ja sam za sve kriva.“, „Ovo mi se stalno dešava“. Ili potrošiš dane analizirajući i tražeći ključan trenutak kada si pogrešila, i kada je trebalo da uradiš nešto drugačije. Samo da znaš odbacivanje je retko kad toliko lično koliko ga ti doživljavaš, i retko ima veze sa dugačkim spiskom tvojih zamišljenih mana. Međuljudski odnosi su uvek dvosmerni. To znači da je odgovornost za opstanak odnosa na obe strane.
Bol ti pokazuje u kojoj meri si samu sebe odbacila. Govori ti da neke tvoje potrebe (potreba za priznanjem, pripadanjem i sigurnošću) možda nisu zadovoljene i da treba više da brineš o sebi. Potrebne su ti strategije koje će te vratiti u ravnotežu i smanjiti osetljivost. Neophodno je da preispitaš svoju samokritičnost, jačaš osećaj sopstvene vrednosti i proširiš svoje društvene veze. E sad, kako se sve to postiže?
1. Ne shvataj to lično – Ovo je posebno teško ako inače imaš nisko samopoštovanje, jer tad svako odbijanje doživljavaš kao napad na svoju ličnost, na celu tebe. Međutim, odbijanje ne govori ništa o tebi kao osobi. To nije napad na tvoju ličnost. Osoba je samo odbila nešto što njoj nije odgovaralo u datom trenutku, a ne tebe kao osobu.
2. Sagledaj širu sliku – Ako neko ne želi da izlazi sa tobom, ne znači da si glupa,ružna i da te niko nikad neće voleti. To su samo tvoje etikete, a ne objektivni kriterijumi. Možda se ne uklapaš u određeni tip koji ta osoba preferira, ili je tek izašla iz veze i nije spremna za nešto novo, ili ozbiljno. Drugarica možda sada prolazi kroz veoma težak period, i trenutno ne želi to da deli sa drugima. To ne znači automatski da je vaše prijateljstvo gotovo. Roditelji te nisu pozvali na okupljanje jer su pretpostavili da ponovo nemaš vremena, pa nisu hteli da ti nameću još jednu dodatnu obavezu. To ne znači da te više ne vole i da ne žele da provode vreme sa tobom. Kada doživiš odbijanje na poslu, razmisli koliko je ono uzrokovano rivalstvom, ambicijom ili dodvoravanjem nadređenima.
3. Budi realna – Nemoguće je da se svima dopadneš, niti se svi ljudi koje sretneš tebi sviđaju. Ako te neko i otvoreno uvredi ružnim rečima, to je samo mišljenje jednog čoveka, a ne univerzalna istina. Uostalom, bezosećajno odbijanje govori dosta o osobi koja ga izgovara, a ne o tebi.
4. Budi dobra prema sebi – Kada počnu da isplivavaju razna negativna uverenja, zapitaj se da li bi to rekla osobi koju voliš? Sigurno ne. Vežbaj da budeš nežna prema sebi. Seti se svojih karakternih crta koje drugi cene i smatraju poželjnim. Napiši spisak osobina koje i sama ceniš kod sebe. Priseti se zašto su ti važne baš te osobine i kako utiču na tvoj život. Na ovaj način jačaš osećaj sopstvene vrednosti i ublažavaš nanet emocionalni bol. Ti vrediš samim tim što postojiš, i nikakvo odbacivanje to ne može da promeni.
5. Okruži se ljudima koji te podržavaju – Da bi smanjila osećaj usamljenosti nakon odbacivanja, provodi više vremena sa ljudima koji su ti važni. Bilo da je u pitanju telefonski razgovor, poruka, ili zajednička šetnja. Ovako podsećaš sebe da ima ljudi kojima si važna. Podrška bliskih prijatelja te podseća na bitne odnose u životu koje imaš. Pomaže ti da povratiš izgubljeni osećaj pripadnosti.
6. Zatraži objašnjenje – Ako ne možeš da prestaneš da se pitaš šta se zapravo dogodilo, pitaj. Možeš dobiti potpuno novi uvid u situaciju u kojoj se ta osoba nalazi, što će ti pomoći da razumeš odbacivanje. Možda ćeš otkriti i deo svoje odgovornosti, pa ćeš moći da koriguješ i poboljšaš taj odnos. A možeš naići i na neprijateljski i agresivni stav, što je često u odnosu sa narcisom. Osoba koja te ne tretira sa poštovanjem ne treba ni da bude deo tvog života.
7. Zatraži pomoć – Neki slučajevi odbacivanja su toliko teški, a nastale rane preduboke da ove tehnike nisu dovoljne da isprave izazvanu psihološku štetu. Ako je i pored primene datih saveta emocionalna bol i dalje velika a samopoštovanje nisko, potraži pomoć psihološkog savetnika ili psihoterapeuta. Tako ćeš u bezbednom i prihvatajućem okruženju doći do dubljih uzroka bola odbacivanja.
Nadam se da sada bolje razumeš sebe i svoju reakciju na odbacivanje. Ne zaboravi da je ono sastavni deo života. Svi se suočavamo sa osećajem odbačenosti,ali se on može prevazići samostalno ili uz pomoć prijatelja, ili stručnog lica. Važno je da se vratiš sebi i da neguješ odnose u kojima si prihvaćena baš takva kakva jesi.
AI Website Creator