Best AI Website MakerOsećaš se iscrpljeno, bespomoćno. Nemaš energije. Odlažeš obaveze. Nervozna si i izbegavaš ljude. Posao postaje rutinski i čini ti se besmislenim. Da bi postigla sve što si zacrtala, radiš sve više i više i tako se dodatno iscrpljuješ. Shvataš da ne možeš da ostvariš sve u skladu sa sopstvenim standardima. Plašiš se neuspeha i to pokušavaš da kompenzuješ još većim trudom. Imaš utisak da si u začaranom krugu? Ne brini, izlaz ipak postoji.
Već dva sata pokušavam da predam pacijentkinju bilo kojoj klinici u Beogradu, ali nas šetaju od jedne do druge. Uvek ista priča. "Nemamo mesta", a njoj je sve gore. Na početku sam smirena, ali vreme prolazi. Želim da rešim situaciju, ali ne znam kako. Nju već jedva da mogu da razbudim. Pošto smo obrnuli krug i ponovo dolazimo na istu kliniku, počinjem da se svađam i derem. Džabe. Kažu mi da nemaju slobodan respirator i da produžimo dalje. Počinjem da molim da je prime, ali samo odmahuju glavom. Ne odustajem dok se jedna koleginica nije sažalila, a druga mi je samo ravnodušno u prolazu rekla: "Zašto se trošite? Svi ćemo ovako da završimo." Vraćam se u hitnu i nemam više snage ni za šta. Osećam da mi treba odmor, ali doživotni.
Voliš svoj posao. Odgovorna si i ambiciozna. Pred sebe postavljaš izuzetno visoke zahteve. Daješ 120% od sebe, ali poslodavac ne prepoznaje tvoj trud, a obim rada, koji ti je nametnut, sve je veći. Sve više se zalažeš, a rezultati izostaju. Osećaš se bespomoćno, bez svrhe. Gubiš samopouzdanje i zanemaruješ svoje želje i potrebe. Sve teže se koncentrišeš, praviš sve više grešaka, ali si čak i na njih ravnodušna. Nemaš volje ni za šta i sve ti je dosadno. Emocionalno si otupela i manje osetljiva na druge. Muče te česte glavobolje, ubrzan rad srca i nesanica. Imaš utisak da više ne možeš da se nosiš ni sa najmanjim zadacima.
Ako si iscrpljena najveći deo vremena, odmor ti nikad ne traje dovoljno dugo, a svakodnevne aktivnosti su opterećujuće, vrlo je verovatno da si na putu ka burnout-u, tj. sindromu izgaranja. On je rezultat prolongiranog odgovora na hroničan stres na poslu. To je postepen proces, koji je mnogo više od stresa. Karakterišu ga tri dimenzije:
1. osećaj nedostatka energije ili iscrpljenost
2. veća mentalna distanca od radnog mesta, ili osećanje negativizma, cinizma vezano za radno mesto
3. smanjena profesionalna efikasnost
Njemu najčešće podležu osobe iz pomagačkih profesija (lekari, medicinski tehničari, psiholozi, socijalni radnici). Prethodi mu faza velikog opterećenja. Proces koji dovodi do potpunog iscrpljivanja je postepen.
Burnout je znak da u tvom životu nesto pogrešno funkcioniše. Zapitaj se šta ti to nedostaje, i koje si životne aspekte zapostavila jer si se potpuno predala poslu?
Najvažnije je da ne zanemaruješ znake upozorenja i prepoznaš da si u
ciklusu sagorevanja. Ta volja i upornost, koji su te gurali sve dalje u
izgaranje, pomoći će ti i da izađeš iz njega. Ovaj proces je postepen i nije
lak, ali je moguć.
1. Razmisli šta su ti prioriteti
Ako primetiš da si stalno pod pritiskom da postigneš sve sa liste i da dan ne traje dovoljno dugo, neophodno je da postaviš prioritete. Dobro upravljanje vremenom će ti pomoći da izbegneš sagorevanje. Razumna organizacija uključuje pauze, koje pomažu da povratiš snagu. Što ne možeš danas,ostavi za sutra.
2. Smanji moranja
Postavi sebi ciljeve, koji su realni i ostvarivi. Prevencija sagorevanja uključuje i svest o sopstvenim željama, nadama i ambicijama. Šta te pokreće, gde želiš da ideš? Fokusiraj se na stvari na koje možeš da utičeš. Zapamti, ne možeš promeniti ceo svet.
3. Nauči da kažeš "Ne"
Štetiš sebi ako svakodnevno svoje potrebe stavljaš u drugi plan zarad drugih. Nisi dužna da ispunjavaš svačije želje i prohteve. Svako je odgovoran za sebe. Nije sebično ako se zauzmeš za sebe, već neophodno.
4. Uspori, stvori sebi vreme za odmor
U prenatrpanoj radnoj nedelji mora postojati i vreme za opuštanje. S vremena na vreme odvoj vreme samo za sebe. Priušti sebi masažu, uživaj u prirodi, slušaj muziku, slikaj ili pronađi neki drugi hobi koji će te katapultirati iz radnog sveta na nekoliko sati. Pokušaj da se hraniš zdravo. U nedeljni plan uključi i fizičku aktivnost. Nije važno da li džogiraš,voziš bicikl ili plešeš. Kroz ove aktivnosti aktivno smanjuješ stres i tvoje telo oslobađa hormon sreće.
5. Razgovaraj sa nekim o tome što te tišti
Ne zadržavaj sve u sebi. Podeli probleme u razgovoru sa porodicom, prijateljima, ili terapeutom. Ragovor pomaže u otkrivanju prepreka i pronalaženju rešenja za problematične situacije.
Brnout sindrom se javlja kao posljedica hroničnog stresa na poslu, ali i kod kuće. Možeš ga prepoznati po brojnim mentalnim i fizičkim promenama, koje treba da shvatiš ozbiljno. Možda ti deluje kao da izlaz ne postoji, ali brigom o sebi i svojim željama, boljom organizacijom vremena i promenom priorteta, možeš to prebroditi.
Ukoliko ti na tom putu bude trebala moja pomoć i podrška, možeš zakazati seansu putem mejla ichnatalijadjuric@gmail.com
Više o sindromu izgaranja možeš pročitati u priručniku „Kako da ne sagoriš“, koji ti je besplatno dostupan na sajtu.
Best AI Website Maker