„Ne volim ni februar, bar ne ovu prvu polovinu. Tada se pojačava onaj poznati osećaj da mi nešto fali samo zato što nisam u vezi. Kao da je biti u vezi merilo uspeha. Nisi dovoljna ako si singl. Preplave me tuga i usamljenost. Pitam se zašto sam i dalje sama i da li nešto nije u redu sa mnom. Imam osećaj kao da sam izvan sveta kojem svi ostali pripadaju. Šta ako zauvek ostanem sama? Šta ako nikada ne pronađem nekoga ko će me voleti baš ovakvu kakva jesam? Nekad mislim da mi vreme ističe, ili da sam previše izbirljiva. A nekad krivim sebe što možda nisam dovoljno privlačna, zanimljiva, pametna. Kad čujem komentar „Kako to da nemaš dečka?“, osetim bes. Zar je romantična veza zaista jedino što određuje vrednost čoveka? Ne želim vezu samo da bih se uklopila u društvene norme, ali imam utisak da mi ovo današnje društvo stalno šalje poruku da bi baš to trebalo. Kad prođe Dan zaljubljenih, osetim neki vid olakšanja.“
(crtice sa psihoterapije)

Biti singl ne znači da nam nešto nedostaje, ali često tako osećamo – posebno u društvu koje romantične veze stavlja na pijedestal. Kada pogledamo filmove, reklame, društvene mreže ili čak slušamo razgovore u svom okruženju, poruka je jasna: "Prava sreća dolazi kroz vezu." Ako nismo u vezi, može nam se učiniti da propuštamo nešto važno, da nismo "celi" ili "dovoljni". Otkud taj osećaj i koliko je zapravo realan?

Od malena slušamo priče o srodnim dušama i bajke u kojima ljubav pobeđuje sve. Gledamo romantične filmove u kojima, nakon svih prepreka i izazova, ljubav postaje jedino rešenje za svaki problem i garant je sreće do kraja života. Tako odrastamo uz ideju da je pronalazak pravog partnera ključni cilj i potvrda naše vrednosti. Kada nismo u vezi, lako možemo pomisliti da smo „ispali iz koloseka“ ili da s nama nešto nije u redu.

Ako veruješ da nisi dovoljno dobra kada si sama, možda se iza toga kriju obrasci samokritike. Strah od neprihvatanja, nisko samopouzdanje, osećaj nedovoljnosti – mogu se pojačati u periodima kada nisi u vezi. Umesto da sagledaš svoju celovitost, imaš tendenciju da veruješ da je partner taj koji ti daje vrednost. Biti u vezi ne znači automatski biti srećan, niti biti singl znači biti nesrećan. Tvoj ljubavni status nije oznaka tvoje vrednosti, uspeha ili ličnih kvaliteta.

Postoji razlika između biranja da budeš singl i osećaja usamljenosti. Samoća može biti prostor za rast, refleksiju i povezivanje sa sobom, dok usamljenost može biti signal da ti nedostaje dublja povezanost, ne nužno sa partnerom, već sa ljudima generalno. Nekada osećaj nedovoljnosti dolazi iz nesposobnosti da budeš sama sa sobom. Ako nisi razvila osećaj unutrašnje sigurnosti, tišina i samoća mogu delovati zastrašujuće. Možeš osećati potrebu da te neko "upotpuni" spolja, umesto da izgradiš osećaj celovitosti iznutra.

Biti singl može biti period velikog ličnog rasta. To je vreme kada možeš da se fokusiraš na svoje ciljeve, strasti i lični razvoj. Ulaganje u sopstveni razvoj, bilo kroz učenje, putovanja, hobije ili terapiju, može biti put ka dubljem razumevanju sebe. Umesto da se pitaš "Zašto još uvek nemam partnera?", možda je korisnije zapitati se "Kako mogu da izgradim srećan i ispunjen život za sebe?"

Tvoja vrednost nije u tome da li si u vezi, već u tome kako gradiš svoj život. Ako si trenutno singl, to nije nešto što treba "popraviti" ili čega treba da se stidiš. To je deo tvog puta, prilika za samootkrivanje i rast.

Da li se prepoznaješ u ovoj priči? Kako ti doživljavaš Dan zaljubljenih? Ako želiš podršku u prevazilaženju osećaja usamljenosti, tu sam da razgovaramo. Zakaži svoju seansu:
065 222 97 40
ichnatalijadjuric@gmail.com
Svi tekstovi su autorski i nisu zamena za savetovanje i psihoterapiju.