„Iscrpljena sam. Osećam da svi od mene nešto traže – prijatelji, porodica, kolege... a ja
više ne mogu! Uopšte nemam vremena za sebe. Ako kažem „ne“, javi se onaj glas u glavi
koji mi kaže da sam sebična i loša osoba. Čak mi je to pre neki dan i drugarica rekla, kao u
šali. Povređuju me takvi komentari, posebno zato što se toliko trudim da budem tu za sve.
Kad malo bolje razmislim, ljuta sam na sve njih, ali i na sebe.“
(crtice sa psihoterapije)
Da li ti ova situacija zvuči poznato? Mnogi od nas odrastaju sa uverenjem da je briga o
drugima uvek važnija od brige o sebi. Kada izgovorimo „ne“, osećamo krivicu, kao da smo
nekog izneverili. Međutim, postavljanje granica nije čin sebičnosti – to je čin ljubavi
prema sebi i drugima.
Granice su lični okviri koji definišu šta je za tebe prihvatljivo, a šta nije. One pomažu da jasno izraziš svoje potrebe, vrednosti i ograničenja, što omogućava drugima da razumeju kako da se prema tebi odnose s poštovanjem. Briga o sopstvenim potrebama omogućava ti da budeš prisutnija u donosima i da budeš bolja podrška drugima na zdrav i održiv način. Bez zdravih granica, često ćeš se suočavati sa iscrpljenošću, osećajem krivice i narušenim odnosima.
Jedna od najčešćih prepreka u postavljanju granica jeste zabluda da je to čin sebičnosti. Ova zabluda proizlazi iz kulture koja često vrednuje nesebičnost, požrtvovanost i bezuslovno davanje, dok postavljanje granica doživljava kao distanciranje ili manjak saosećanja. Međutim, istina je potpuno drugačija.
Psihoterapija može biti dragocen alat za tebe ako se boriš sa postavljanjem granica. Kroz terapiju možeš istražiti obrasce iz prošlosti koji su oblikovali tvoje stavove prema granicama, kao i razloge zbog kojih se osećaš krivom ili anksioznom kada pokušavaš da zauzmeš prostor za sebe. Terapeut ti može pomoći da razviješ veštine asertivne komunikacije, koja omogućava izražavanje tvojih potreba na jasan i smiren način. Takođe, psihoterapija pruža sigurno okruženje za vežbanje novih ponašanja, što može povećati tvoju sigurnost i samopouzdanje u svakodnevnim situacijama.
Uprkos svojoj spremnosti da pomogneš, ne smeš zaboraviti svoje potrebe. Bez obzira na to čemu te je vaspitanje i lepo ponašanje naučilo, jednako je pristojno i neophodno odbiti zahtev koji je štetan po tebe. Kada nekome kažeš „da“, razmisli čemu si sve rekla „ne“. Trpeće tvoje vreme, tvoja energija, obaveze, neki dragi ljudi. Seti se da kada prepoznaš svoje limite i jasno ih komuniciraš, pružaš sebi priliku da budeš autentična, prisutna i stabilna u svojim odnosima. Ljudi koji poštuju tvoje granice naučiće kako da postave i svoje, čime se kreira zdraviji i harmoničniji prostor za međusobno razumevanje i podršku.
Preuzmi besplatni priručnik ovde i saznaj kako da postaviš granice bez griže savesti
Ako si ikada osetila krivicu zbog postavljanja granica, nisi sama. Zakaži seansu:
065 222 97 40
ichnatalijadjuric@gmail.com
Svi tekstovi su autorski i nisu zamena za savetovanje i psihoterapiju.